Kako da se lakše snađete na ovom blogu

Da vam ne bih koplikovala život i da bi ste se lakše snašli na ovom blogu potražite na dnu bloga stranice. Na svakoj stranici će vam biti objašnjen svaki korak u vezi pripreme a postove ćemo ostaviti trenutnim dešavanjima. Mislim da će vam tako biti lakše. Pozdrav

Congratulation!!!

Kada prođete intervju regruter vam velikim slovima napiše u mail-u CONGRATULATION!!! zatim kreću brojni mail-ovi sa prilozima šta sve trebate da uradite u vašoj matičnoj zemlji kako bi ste radili u onoj koja vas zapošljava. 

Arapske zemlje najčešće traže punu legalizaciju dokumenata. Da bi ste shvatili o čemu se radi preporučujem da se malo informište na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Srbije. Podatke koji su postavljeni na sajt poželjno je pažljivo pročitati. Puna legalizacija u slučaju Saudijske Arabije znači da morate da dostavite masu dokumenata koja je najpre overena u sudu, pa u Ministarstvu pravde i na kraju u Ministarstvu spoljnih poslova. Da bih vam barem malo olakšala ponudiću vam sledeći link pa se opet malo informišite http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/konzularni-poslovi/overa-dokumenata/overa-i-legalizacija?lang=cyr. 

I to je tek prvi korak. 

Drugi korak podrazumeva odlazak u najbližu amabasadu Saudijske Arabije, u slučaju državljana Srbije mi idemo u Sarajevo. Ovo je još i najbolja opcija jer koleginice iz Makedonije odlaze u Tiranu, koleginice iz Slovačke u Beč.

Šta je meni traženo od dokumentacije:

1. Licenca
2. Diploma
3. Fond časova iz škole
4. Venčani list
5. Potvrda o neosuđivanosti (tačnije da se protiv vas ne vodi krivični postupak)
6. Potvrda o zaposlenju
7. Medical repor

Kada vidite ovakav spisak kažete ok, pa ovo uglavnom sve imam. Samo trebam da prevedem i da overim. Ništa lakše. A da li je baš sve tako jednostavno.....   

Pokušaj, ništa ne košta, a može da donese benefit

Tokom marta 2014. prvi put sam dobila mogućnost da budem intervjuisana od strane jedne inostrane zdravstvene ustanove, da pokažem šta znam, da li znam dovoljno, da procenim gde se nalazim i da li bih eventualno mogla da budem zaposlena na nekom drugom mestu izuzev Srbije.

Intervjui koji se organizuju se sprovode putem skyp-a. Sa druge strane najčešće sede vaše kolege glavne sestre odeljenja, ustanove, ponekad medicinski direktor. Puni samopouzdanja krećete u duel sa njima. Nakon elementarnog predstavljanja koje najčešće ne traje dugo jer oni već imaju kompletan CV ispred sebe sa svim vašim veštinama, pozicijama gde ste radili i dostignućima, slede pitanja vezana za sam proces rada.

Pre intervjua, predpostavljam da regruter da sve od sebe kako bi vam obezbedio najbolje predstavljanje, regruteru dostavljate CV, dostavljate veštine, sve je to unapred pažljivo pripremeljeno, najčešće vam je potreban skener jer masa dokumenata mora da bude preuzeta, popunjena pa tek onda skenirana i poslata. Ako vam se ovo čini čudno verujte da nije. Kada se vi potpišete na neki dokument i kada budući poslodavac to vidi tačno se zna da vi stojite iza tog potpisa. Sa potpisima nema šale (ok možda kod nas to sve uzgleda kao puj pike ne važi ali tamo negde potpis je izuzetno ozbiljna stvar jer poslodavac u svakom trenutku može da dođe kod vas i da vam natrlja nos sa potpisanim).

Znači nakon pregovora sa regruterom kreće čekanje i obaveštenje mail-om kada ćete biti intervjuisani. Tokom svog rada imala sam prilike da budem predstavljana nebojeno puta, uglavnom nemam nikada nikakvu tremu, spremna sam na sve akcije. Tokom petogodišnjeg rada kao edukator klinike nikada nisam morala da uzimam sedative čak ni tokom izlaganja na velikim svetskim kongresima.

Tokom intervjua sam se osećala kao da razgovaram sa ljudima sa kojima svakodnevno radim. To se oseti tokom razgovora, ali ipak na neke momente morate da obratite pažnju.

Oblačenje: kada vas intervjuišu za posao naročito za arapske zemlje poželjni su dugi rukavi, zakopčana košulja, smirene boje (plava, zelen, siva, teget)

Stav: sedite tako da vam je kičma prava, nemojte da se ljuljate na stolici (to odaje vašu nervozu), nemojte da lupkate prstima po stolu, ruke nemojte da prekrštate ispred grudi, već prste stavite pored računara, na sto ili ispred sebe u krilo.

Osmeh: poželjan je. Ja sam takva da se nikada ne smejem pa ličim na robota

Prostor: ako se nalazite u sopstvenoj kući nemojte da vam deca vrište naokolo, da vam pas laje, mačka mjauče itd....(sve sam to imala zato i kažem)

Ukućani: pa najbolje da su van prostorije

Šminka: obavezna, ne možete da izgledate kao da ste sada ustali iz postelje

Kosa: bilo bi korisno da bude pokupljena u rep ako je duga

Pojedine intervjue bih iskreno najradije zaboravila, ali sve je to novo, iskustveno, drugačije (iako imate više od 40 godina).

Pitanja na intervjuu su standardna za sve one koji su u praksi. sve ono što svakodnevno radite, postavljaju vam probleme tipa:"Koja bi sestrinska intervencija bila priladna za sledeću situaciju?Kada odgovarate ništa se ne podrazumeva, sve morate da kažete od pranja ruku do kompletne intervencije ili procedure. Tu najčešće nastaju problemi jer mi radimo sve samo ne po procedurama.

Na kraju obično bude pitanje:"Imate li vi šta da pitate?" DA IMATE. Pitajte bilo šta, najčešće vezano za edukaciju, smene, godišnji odmor....sve što bi inače pitali drugaricu koju sretnete na ulici ako želite dodatne informacije. I nakon intervjua se zahvalite na njihovom vremenu. Najčešće rezultat da li ste bili uspešni dobijate za 24-48 sati. Tada znate da li idete dalje ili čekate sledeću priliku.   

Da li je zlato sve što sija?

Nakon godina nepriznavanja, tumaranja po brojnim institucijama i isterivanja pravde, jednostavno se umorite. Počinjete da se pitate da li sam mogla drugačije da postupim, šta sam još mogla da studiram, da radim, da li je ovaj posao jedino što me ispunjava? Još ako na to dodate i porodicu za koju ste u obavezi da izdržavate, da čekate promene više od 20 godina i da se stalno nadate, onda vam dođe kao dar sa neba ako vam se ukaže prilika da možete konačno da budete birani i da i sami birate.

Složićete se da je raditi u zdravstvu Srbije jedno tapkanje u mestu jer gde god da radite podjednako ste plaćeni, još ako vam u međuvremenu smanjuju platu, nedozvoljavaju prekovremeni rad (čitaj ne plaćaju urađeno) nemate nikakvu stimulaciju, smanjuju minuli rad, godišnje odmore.....čoveče pa čemu sve?

Tokom leta 2015. pojavili su se po prvi put u zemlji Srbiji ljudi koji potpuno normalno i legitimno rade regrutovanje svih onih lica koja žele da ponude svoje usluge, znanje i veštine poslodavcima koji će to želeti i umeti da cene (čitaj platiće za sav trud, znoj i rad). Ako imate ogroman broj godina iskustva i rada u jednoj ustanovi krećete da vagate i razmišljate šta bi eventualni odlazak mogao da donese ili odnese. Koliko sam spremna da pružim, da ponovo učim i krenem od nule? Odgovori su nemogući jer ih nema.

Naš sistem rada i zapošljavanja po mom ličnom shvatanju je najgori. Godinama vas vuku za nos dok konačno ne ostvarite zaposlenje po osnovu ugovora na neodređeno vreme. Tokom svih tih godina rada ništa se krucijalno ne dešava, ali vi ipak ostajete tu gde ste jer "ćuti imaš posao u državnoj firmi i to za stalno". Zaposleni postaju demoralisani, nisu adekvatno valorizovani jer više ni ne znaju šta zaista trebaju da rade jer rade sve.

Prvi kontakt sa jednom ovakvom agencijom ja sam imala 2014.godine kada me je slučajno putem Linkedin mreže kontaktirala regruterka za rad u Saudijskoj Arabiji. Moja reakcija je bila "Ova je bre stvarno luda". Uletela sam u celu priču potpuno nepripremljena, iskreno sve me je to vrlo zabavljalo:"Sad će mene neko tamo da zaposli". A onda počnete da razmišljate o svojim vrednostima i da li bi mogli nešto da ponudite na nekom drugom radnom mestu. Setite se početka karijere i sloši vam se jer smo svi imali drugačije viđenje od onoga što želimo do otrežnjenja od strane kolektiva koji zna da bude ponekad i prilično neprijateljski raspoložen. I kažete sebi:"Ok vreme je da kreneš dalje dok još uvek neko želi da te zaposli nego da čekaš i posle da moraš da moliš za posao." E tako je sve počelo.....