Proslava praznika u Rijadu

Lepo je kada vam sve kolege čestitaju Božić ali nažalost pojma nemaju da ja ne pratim tu vrstu kalendara. Onda budu u šoku kada im kažem hvala ali poranili ste. Em je čudno što sam hrišanka a tek što im je čudno kada počenem da im objašnjavam da nemam veze za katolicima, jojjjj muke moje. Postoje ljudi koji su se školovali u Jugoslaviji pa pamte neke razlike (najčešće mi govore da mi je predsednik Maršal Tito hahahahahahah), ali nažalost većina nema pojma ni šta je Srbija ni gde je. Ono što me je jako obradovalo i na šta sam naročito bila ponosna do suza je primedba koleginice iz bloka koja je to rekla našoj glavnoj sestri;"Da li možemo da zaposlimo još 2 ovakve kao što je Ivana i da završimo posao sa osobljem?" Mislim da to govori sve .....

Sve po malo....

Moram priznati da ovde često nemam vremena za sve aktivnosti koje želim da završim. Radno vreme mi je od 7-15.30, medjutim odavde ne možete kući kada vam se završi radno vreme, tačnije možete ako hoćete da plaćate taxi svaki dan. Poslodavac je obezbedio prevoz zaposlenih medjutim taj prevoz podrazumeva nekoliko polazaka tokom dana. Poslepodnevno vraćanje kući je u 16.10. Dok taj autobus prođe prezakrčene ulice Rijada na kojima je milion automobila mi se u naše kuće vraćamo oko 17.00. A onda kada dođete ne znate gde ćete pre. Ukoliko je prodavnica blizu i imate da pazarite nekoliko proizvoda to je super, medjutim ako želite da kupite povrće i voće onda vam to oduzme oko 3 sata jer je najbliži supermarket na 20 minuta brzog hoda, ali se nažalost tamo zadržite satima!!!

Što se tiče bezbrojnih odgovora na mail-ove koji stižu iz Srbije od mojih poznanika, kolega, koleginica, familije ljudi!!! pa ja sam i pokrenula ovaj blog da me niko ne bi dodatno uznemiravao, bez ljutnje. Prvo meni je najvažnije da se čujem sa svojom porodicom. Obzirom da u Srbiji kao i u većini zemalja postoji taj momenat uštede vremena (hour saving) meni je sada udaljenost od kuće 2 sata, što je opet super jer je mojoj cimerki Australija udaljena 12 sati, Filipinima 9 itd....Bogu hvala nismo najgori. Znači moram da se dobro organizujem ako želim da budem u toku sa dešavanjima kod kuće. Svi koji mi pišu ili me kontaktiraju putem skyp-a žele da čuju kako je i kako sam se snašla? Sve sam ja to napisala pa evo neka ovo bude poslednji post na tu temu. Mislim da su vam interesantnije neke druge teme, e o tome ćemo sada.

U odeljenju operacione sale postoji internacionalna ekipa i mogu vam reći da je savršeno kada imate ljude sa svih strana koji vam pričaju razloge svog dolaska ovamo, sta vole da kuvaju, da jedu, kako provode vreme. 

Većina nas je ovde došla zbog svega onoga što nismo imali kod kuće: odlični uslovi za rad, poštovanje procedura, fantastične ne oporezovane plate. Imam dve koleginice iz Malezije koje su posle godinu dana uspele da dovedu i svoje porodice. Kako to funkcioniše zaista još ne znam, možda bih se i raspitivala da je moj muž raspoložen da dođe ovde međutim njega odlazak iz Srbije ne zanima i mislim da je potpuno u pravu jer da u ovom trenutku ostavimo oba deteta, nikako!. Dakle moje Malezijke su kao i većina Azijata vrlo snalažljive i kako je Saudijska Arabija počela da otvara vrata za gradjane Malezije tako su se oni odlično organizovali i za sve njihove zemljake pripremaju hranu. Porciju hrane naplaćuju manje od 10 dolara, dobro ovima što prave dobro ovima što kupuju. Imala sam vrlo otvoren razgovor sa njima u vezi života ovde, transfera cele porodice, cena rentiranja kuća, plaćanja računa i ono što su mi rekle me je potpuno zaprepastilo.

Rentiranje kuće (mislim da je površina oko 200 kvadrata, u blizini bolnice gde radimo (što je po meni jako lep kraj) je 2000 evra za 6 meseci. Malezijke imaju toliku mesečnu platu. Za razliku od njihove zemlje plata je astronomska jer u Maleziji dobijaju oko 150 evra platu. Kažu da nekako izađu sa tom platom na kraj ali ne mogu da uštede. Plaćanje rente je unapred. Plaćanje računa je bez poreza i za celu godinu računi su 300 evra. Što znači mesečno 30 evra za vodu i struju. Cena registracije kola je neverovatna, zato svi i voze (mislim svi muškarci jer je ženama vožnja kola zabranjena), a i registracija je svake treće godine i iznosi 100 dolara bez obzira na kubikažu. Cena benzina je takođe smešna za 900 dinara možete da napunite rezervoar. 

Za hranu sam već pisala da je slična našim cenama stim što su voće i povrće fenomenalno skupi. Bračni parovi koje ja ovde poznajem su uglavnom povezani sa medicinom. Najčešće su oba supružnika medicinske sestre. Za ostale ne znam kako se snalaze obzirom da turističke vize ne postoje i da bi ste došli u ovu zemlju morate da imate ugovor kojim potvđujete da ćete ovde biti zaposleni. U poslednje vreme sve češće čitam u novinama da za sva ona mesta koja mogu da popune sa svojim stanovništvom neće zapošljavati strance. Što se tiče rada u zdravstvu tu je situacija znatno drugačija jer zbog kulturološke barijere postoje brojne zabrane tako da im stranci sada dođu kao must have jer bi bez našeg znanja i stavova bili sa svojima na gubitku. Ali će i to verovatno uskoro početi da se menja....