Kada se odlučite da odete u zemlju o kojoj nemate nikakvu informaciju, pri tom imate porodicu, ceo život vam je vezan za neke akcije naravno da ste u ozbiljnoj panici. U panici su i svi ostali, prvo muž, deca, familija....Tada pokušavate da dobijete informacije od svih onih za koje ste čuli da se tamo nalaze. Međutim to je prva greška. Svi koji odu žele što pre da zaborave život koji su imali, neki su možda avanturisti. Samo im treba još neka ženturača da ih gnjavi.
Život će vam biti onakav kakvim ga sami napravite. Savršeno sam srećna sa devojkama sa kojima živim. Obe su za mir, tišinu, čistoću, kompromis. Ukoliko ste namćor i drugi će biti namćori. Ukoliko isterujete svoje ideje to niko neće da trpi. Oni koji su ubraku znaju o čemu pričam. Brak je kompromis i ako ste za isti spremni brak uspeva, nema ništa na silu.
Imala sam sreću pa devojka sa kojom sam doputovala ima rođenu sestru koja ovde radi već godinu dana. Ona nam je bila vodič kroz sve i pomagač u svemu. Čim smo sletele najvažnije je bilo da svi oni koji jedva čekaju da vas čuju dobiju informaciju da ste živi hahahahahahahaha. Moj suprug svaki moj let prati na računaru i onda objašnjava gde sam i šta sam, tako da je familija tačno znala kada sam dotakla aerodromsku pistu. Onda kreću pitanja tipa, šta je kako je jel imaju dve glave tri ruke, šta rade itd. Rade sledeće..... umiru od smeha. Ovde je sve polako za sve ima vremena i ako to prihvatite vi ste dobitnik.
Život ovde podrazumeva skup pravila koje morate da poštujete. Zakon je šerijat, SVE je podređeno veri. Do 2010. žene su ovde postojale samo kao rasadnik budućih pokolenja. Godina u kojoj živi KSA je 1436. Oni prate kalendar koji podrazumeva 354 dana u godini i koji je vezan za lunarne mesece. U oktobru ulaze u 1437 godinu. Kada imate ovakav podatak onda shvatate da su oni u stvari ispred svog vremena hahahahahahaha, imaju internet, voze kola, imaju sve pogodnosti koje imamo i mi. Kada oni budu želeli da se promene, promeniće se. Stranci su ovde zaposleni za to su nagrađeni što kroz platu što kroz boravak u vilama i nijedan stranac ne može da ih menja. Može samo da se prilagođava ili da ode odavde.
Šta je najstrožije zabranjeno: alkohol, droga, zloupotreba lekova. Za to slede smrtne kazne.
Ponašanje prema ženama. Postoji jasna segregacija među polovima. Mešanje ne sme da postoji, postoje čekaonice za žene i muškarce. U restoranu su razdvojeni delovi za porodicu i za samce muškog pola. Žene ne voze i mogu isključivo da sede pozadi. Gradski prevoz ne postoji. Ženama je dozvoljeno da budu otkivenih lica, ali one same neće. Abaya za žene strance je obavezna, dobro je nositi i maramu sa sobom. Burka je obavezna za rezidente ženskog pola.
Razotkrivanje tabua. Ovi ljudi žive svoj život i uživaju u njemu. Ne pada im napamet nešto da menjaju. Obrazovanje je obavezno. Mlade devojke koje su završile školovanje rade i sve je veći broj devojaka koji želi da radi. Mislim da one više vole da rade od svojih muških sunarodnika. Ljubaznost je njihova glavna odlika. Osmeh je obavezan, spremni su da vam pomognu u svakom trenutku. Devojke koje su otkrivenih lica su prelepe. Sve do jedne. Vesele, nasmejane, spremne na šalu. Nekoliko njih mi je samovoljno prišlo sve govore savršen engleski jedna koja me je prvi put u životu videla mi je ponudila svoj broj telefona da se čujemo ako mi nešto treba. Na pitanje odakle sam mešaju Sibir i Balkan. Povezuju nas sa Novakom Đokovićem što je plus.
Kako se zabavljaju, pojma nemam. Ovde postoji nekoliko šoping centara koji su snabdeveni bolje nego neki u Barseloni a pri tom su jeftiniji. Sve je jeftinije i sve se kupuje na pakete. U životu nisam videla onolika pakovanja ženskih uložaka. U jednom tržnom centru koji sam do pola obišla zadržala sam se 6 sati. Izlozi su uređeni kao bilo gde u svetu. Imaju sve namirnice i ne oskudevaju ni u čemu. Isključivo voze japanska i američka vozila, gužva u saobraćaju je neizdrživa. Imaju čudan način vožnje jer niko ništa ne poštuje ili poštuje vrlo malo a opet se nekako snalaze u saobraćaju. Pešački prelazi ne postoje. Postoji dovoženje i odvoženje iz nabavki, šetnja je za sada meni nepoznanica. Parkovi se navodnjavaju kontinuiranim snabdevanjem trave vodom. Park je napravljen tako da su cevi postavljene po zemlji pa preko toga ide trava. Na + 55 zelenilo teško opstaje. Pojedini delovi Rijada, noviji delovi su savršeno lepi. Vrlo podseća na Dubaji u koji često odlaze.
Za sve one koji pitaju kako možeš da budeš pokrivena ceo dan....meni to ne predstavlja problem. U odnosu na njih toliko štrčim ovako bela da mi je ta abaya savršena. Bez nje bi se osećala neprijatno. Abaya je odevni predmet koji danas rade dizajneri. Postoje tako lepi modeli da su naše devojke počele sa kupuju te dezenirane. Postoje abaye u bojama, ona ne mora da bude crna, burka mora, ali abaya ne. Ona mora da bude široka, sa dugačkim rukavima i mora da se vuče po zemlji. Kada mi devojke kažu da idemo do grada ja mogu da budem u trenerci, ali ako imam dobru abayu super se osećam. Izlazak je ovde planiran samo do prodavnice, šoping centra, restorana ili drugog kompaunda za koji vam je potrebno da vas rezident kompaunda najavi za ulazak. Ono ludilo koje postoji u Beogradu...hahahahahahaha sa splavovima polugolim devojkama, pijanim i drogiranim, oni ovde nemaju. Ukoliko se odlučite za život i rad ovde morate da shvatite da se na neki način vraćate u 15 vek.
Dobre strane: ukoliko vam i muž radi ovde, vi ste na konju. Imate opciju da kupite auto ili da ga rentirate i da putujete po Arabiji, do Bahreina, Dohe, Dubaija....gde hoćete. Određen broj naših sunarodnika se upravo tako snašao i mogu vam reći da uživaju. Osim moje porodice koja mi nedostaje (ali Bogu hvala svim aplikacijama i društvenim mrežama pa ni to nije tako strašno) meni je za sada prijatno i radujem se svakom novom danu.
O poslu ćemo nekom drugom prilikom. A i sa time sam oduševljena. Svaka im čast za neke momente.
Нема коментара:
Постави коментар