U belom svetu part 1

Pošto sam konačno došla malo sebi red je da konačno napišem šta se dešava kada dobijete kartu i otputujete. 

Nakon dobijanja enter vize koja podrazumeva vreme od 90 dana može da vam se desi da ne dobijete kartu onako kako ste planirali. Naša grupa od 5 devojaka podeljena je na dva dela pri čemu su tri devojke otišle početkom septmebra nas dve polovinom i to na naše insistiranje. Nije nikakav problem da insistirate da vam daju kartu i urade onako kako ste se dogovorili. Ipak ste vi ispoštovali ceo dogovor sada je red na njih. Međutim zapamtite ovde niko ne razgovara povišenim tonom i kod njih samo osmeh dobija. Čim krene nervoza vi gubite. Zato sa svima fino i polako.

Kartu kupuje poslodavac u oba smera. Mi smo letele preko Instanbula, razmak među letovima je bio 5 sati ali je to sasvim poželjno jer vam se karta ne izdaje odmah za sve pravce nego morate da uradite novo bukiranje leta u Istanbulu. Istanbulski aerodrom je meni opšta nepoznanica i tamo se redovno gubim. Još ako uletite u vreme hadžiluka....nemam komentar. Za let do Rijada i Džede bila je neviđena gužva. Jedan od avio prevoznika obavezno mora da bude Saudia airlines, što je super jer je usluga neverovatna. Takvu uslugu nisam imala ni kod jednog avio prevoznika. Let traje 4,5 sati. 

Prispeće u Rijad je već druga priča. Aerodrom je prelep, raskoš je na savkom koraku, ali nažalost i gužva. Prosečno vreme čekanja na pasoškoj kontroli je više od 3 sata i raščišćavanje gužve počinje onda kada narod izgubi sve živce. Mi smo doživele neverovatnu ljubaznost aerodromskih službenika. Oni procenjuju koga će izdvajati iz mase, starce, žene, decu i posle toga i ostale putnike. Gužva nastaje zbog jedinstvene kontrole putnika, uzimanja otisaka i fotografisanja.  Putnici koji imaju re-entry vizu nemaju ovakvu muku samo oni koji dolaze prvi put. 

Nakon prolaska pasoške kontrole dočekuju vas ljudi iz Housing-a koji vas odvode do compound-a. Compound je grad u gradu, naročito ako je ogroman, onda nema potrebe da izlazite van njega jer generalno i nema gde da se izadje, tačnije ovde niko ne ide peške. Obzirom da je benzin džabe putevi su krcati automobilima. Što se tiče vremena....na Suncu je u septembru +50. Znači opet nema šetnje. 

Ok stigli ste do svoje vile. Procedura je da se uradi popis zatečenog stanja u sobi. Housing obezbeđuje sve u vili, mislim na nameštaj. Pojedine stvari kupuju sami stanari. Neke vile zato izgledaju kao palate. Kako ćete život da uredite zavisi samo od vas. Sa nekoliko detalja ovde je carstvo. Naš compound ima 60 vila i jedan je od najmanjih, imamo 4 bazena, zelenilo, teretanu, ukoliko niste zakeralo (jer ima i takvih likova) biće vam kao da ste na odmoru. 

Compound je zaštićena zona, čuva ga vojska, opasan je betonskim blokovima, ukoliko vam neko dolazi u posetu obavezno je javljanje recepcionaru. Imala sam priliku da me na ulazu vojnik nije prepoznao i odmah sam zaustavljena, međutim nakon objašnjena da ste novi i davanja informacije koji je broj vaše vile i obavezan osmeh i predstavljanje sve bude ok. Housing radi održavanje compounda vilu čistite sami uz dogovor sa ostalim ukućankama. U svakoj vili su tri osobe, prizemlje je zajedničko, sobu ima svako svoju a mi smo uspeli a se dogovorimo i oko kupatila. Jedna vila ima master bedroom sa kupatilom unutra, ostale dve sobe mogu da podele 1 kupatilo i 1 wc. Mi smo odlučile sve da podelimo i niko nikome ne smeta. Klimatizacija je centralna u svim objektima. Toliko je hladno da unutra sedimo u duksericama. Bolnice se naročito rashladjuju, neprirodno mnogo. Taxi je takođe klimatizovan. 

Nažalost ili na sreću u Rijadu ne postoji gradski prevoz. Trenutno je u toku izrada metroa, koji će proraditi najverovatnije za 5 godina, ceo grad je raskopan zbog toga. Prevoz za zaposlene se organizuje u skladu sa njihovim smenama. Raspored autobusa je ujutru u 6.10, popodne u 16.20 i uveče u 19.20. Ukoliko propustite bus imate opciju da pozovete Taxi, ali je najbolje da vam preporuku daju koleginice i da podelite njihove taksiste. Nije pametno da se vozite sa bilo kim. Ja sam imala sreću pa je moja nadzorna meni ustupila njenog taksistu. Odlično je ako taksista govori engleski jer sam ja onda dobila i vodiča kroz Rijad i za jedno popodne videla i šta treba i šta ne treba. Da se vratimo na vilu. Država strancima zaposlenim u Rijadu plaća sve komunalije, sem telefona. Internet je nažalost nedostupan novim radnicima jer je procedura za kupovinu kartica za internet, rutera, dopuna, otvaranje bankovnih računa i svega što je normalno negde drugde ovde jako teška i povezana je sa dobijanjem ID broja (iqama, čita se ikama). Ono što je dobro, to je da vaše kolege preko svoje iqame mogu da vam obezbede sve....ako hoće. Međutim uglavnom je varijanta "pa ni meni niko ništa nije obezbeđivao". Ali ok ima i zaista divnih ljudi, međutim ni one ne mogu da budu svemoguće. 

Mislim da je o početku života ovde dosta....sad idemo dalje, sa novom pričom.