Nakon godina nepriznavanja, tumaranja po brojnim institucijama i isterivanja pravde, jednostavno se umorite. Počinjete da se pitate da li sam mogla drugačije da postupim, šta sam još mogla da studiram, da radim, da li je ovaj posao jedino što me ispunjava? Još ako na to dodate i porodicu za koju ste u obavezi da izdržavate, da čekate promene više od 20 godina i da se stalno nadate, onda vam dođe kao dar sa neba ako vam se ukaže prilika da možete konačno da budete birani i da i sami birate.
Složićete se da je raditi u zdravstvu Srbije jedno tapkanje u mestu jer gde god da radite podjednako ste plaćeni, još ako vam u međuvremenu smanjuju platu, nedozvoljavaju prekovremeni rad (čitaj ne plaćaju urađeno) nemate nikakvu stimulaciju, smanjuju minuli rad, godišnje odmore.....čoveče pa čemu sve?
Tokom leta 2015. pojavili su se po prvi put u zemlji Srbiji ljudi koji potpuno normalno i legitimno rade regrutovanje svih onih lica koja žele da ponude svoje usluge, znanje i veštine poslodavcima koji će to želeti i umeti da cene (čitaj platiće za sav trud, znoj i rad). Ako imate ogroman broj godina iskustva i rada u jednoj ustanovi krećete da vagate i razmišljate šta bi eventualni odlazak mogao da donese ili odnese. Koliko sam spremna da pružim, da ponovo učim i krenem od nule? Odgovori su nemogući jer ih nema.
Naš sistem rada i zapošljavanja po mom ličnom shvatanju je najgori. Godinama vas vuku za nos dok konačno ne ostvarite zaposlenje po osnovu ugovora na neodređeno vreme. Tokom svih tih godina rada ništa se krucijalno ne dešava, ali vi ipak ostajete tu gde ste jer "ćuti imaš posao u državnoj firmi i to za stalno". Zaposleni postaju demoralisani, nisu adekvatno valorizovani jer više ni ne znaju šta zaista trebaju da rade jer rade sve.
Prvi kontakt sa jednom ovakvom agencijom ja sam imala 2014.godine kada me je slučajno putem Linkedin mreže kontaktirala regruterka za rad u Saudijskoj Arabiji. Moja reakcija je bila "Ova je bre stvarno luda". Uletela sam u celu priču potpuno nepripremljena, iskreno sve me je to vrlo zabavljalo:"Sad će mene neko tamo da zaposli". A onda počnete da razmišljate o svojim vrednostima i da li bi mogli nešto da ponudite na nekom drugom radnom mestu. Setite se početka karijere i sloši vam se jer smo svi imali drugačije viđenje od onoga što želimo do otrežnjenja od strane kolektiva koji zna da bude ponekad i prilično neprijateljski raspoložen. I kažete sebi:"Ok vreme je da kreneš dalje dok još uvek neko želi da te zaposli nego da čekaš i posle da moraš da moliš za posao." E tako je sve počelo.....
