U medjuvremenu....

E jesam lenja buba. Lepo počnem blog posle toga ga zapostavim. Od momenta mog poslednje javljanja je prošlo prilično vremena ali se isto tako ništa specijalno nije dešavalo. Početkom novembra 2015.počela sam da instrumentiram, prvo na hirurgiji za odrasle posle toga na dečijoj hirurgiji. Do marta meseca kada sam otišla na odmor bila sam "oprana" svaki dan u proseku od 8-11 sati. Znači mesecima. Prvo zbog momenta obuke jer sam zaista mnogo toga morala da naučim ali smo imali i problem sa osobljem jer nas je bilo nedovoljno. Naravno živ čovek sve izdrži pa sam i ja izdržala sve što se od mene tražilo. Mogu samo da zahvalim Bogu i kompresivnim čarapama zbog kojih nisam imala veće probleme sa bolovima u nogama. Sve u svemu, hirurzi su oduševljeni ja sam oduševljena jer sam  za 3 meseca prošla i sito i rešeto, kolege su prezadovoljne jer imaju pouzdanu osobu i svi smo srećni i zadovoljni. Sada sam čak došla u situaciju da ja budem senior novim sestrama. Šta mogu da kažem za kardiohirurgiju....komplikovana, operacije traju užasno dugo, uglavnom se dosta toga kombinuje pa se u jednom aktu radi prilično mnogo, kod dece je tek to crnje i gore jer su u pitanju mane pa ih bude po nekoliko....ali ok sve se savlada. 

Polovinom marta sam prvi put otišla kući posle 6 meseci. Da li trebam da kažem koliko je to kratko trajalo. Tri nedelje su proletele brzinom svetlosti. Svaki dan je bio ispunjen vidjanjima sa familijom, prijateljima pa onda sve isto pričaš svima. Uglavnom su pitanja bila vezana za odnos u društvu, odnos prema ženama, kako je ovde, jel jedu žive ljude itd....Mislim čudan smo narod, volimo da zabadamo nos u tuđe društvene sisteme pa onda postavljamo svakakva pitanja. Ja to vezujem i sa nedovoljnom informisanošću jer je zaista situacija takva da odavde ako nemate poznanike nema šanse da dobijete ni jednu informaciju. A i ako imate poznanike sve je stvar osobe i kako doživljava sve što je drugačije. Ja sam na kraju shvatila da bi meni i na Antartiku bilo super, ok ne baš skroz jer je tamo ipak ledeno. Nakon te tri nedelje došao je dan da se vratim nazad. Tu tugu koju osećate ona se ne može rečima iskazati. Trebalo mi je dva dana da dođem sebi i da kažem ajde preguraćeš i ovu muku. 

Povratak na posao je bio sjajan. Prvo svi su primetili da sam se vratila, zatim su bili oduševljeni jer sam se svih setila i donela neke sitne poklone, Ceo dan su mi se zahvaljivali. Generalno meni je rad ovde zaista pesma, koliko god da mi je nekada fizički teško, psihički nije jer se na poslu prilično ismejem. Ljudi su sjajni, uvek raspoloženi spremni da pomognu i kada vide da uzvraćate istom meromstvarno je rad lakši. 

Od nekih drugih aktivnosti ma i tu ima svega. Temperatura je preko 30 u hladu, aktuelan je bazen, sunčanje, šetnje u večernjim satima. Danas sam imala sreće pa sam putem Instagrama, koji je ovde inače najveća mreža za pružanje bilo kakvih informacija saznala da se održava prvi Sport expo. E to je moralo da se vidi i poseti. Naravno da je sve ono što je nama normalan sport ovde advance, hahahahahah. Ali ok, bilo je interesantno. Obzirom da smo mi zaljubljenici u grupne sportove oni su više za solo varijante, streljaštvo, kuglanje, karate, trke .....Generalno će morati više pažnje da posvete sopstvenoj fizičkoj aktivnosti jer je procenat oboljevanja od šećerne bolesti i srčanih bolesti ogroman. Gotovo 38% populacije mladjih od 30 godina su dijabetičari....što je užasan podatak. Što bi mi rekli ubiće ih kašika. E ta kašika i nikakva fizička aktivnost su glavni razlog svih ovdašnjih bolesti. 

Pa ok, nije da nema dešavanja....treba samo da se sedne i piše. Do skorog kuckanja u ovaj moj komp.  

Prometric exam

Jedan od uslova nastavka rada u zdravstvenom sistemu KSA je polaganje Prometrik testa. Krajem novenbra 2015. sam uradila zakazivanje polaganja preko web sajta https://www.prometric.com/en-us/about-prometric/pages/history.aspx  

Apsolutno kompletna procedura u vezi sa zakazivanjem, pronalaskom adekvatnog centra u kojem ćete uraditi test, plaćanje samog testa se radi on line. Nakon zakazivanja i plaćanja takse koja iznosi 80 dolara (plaćate kreditnom karticom ), dobijate broj i mogućnost štampanja zakazanog testa. Ukoliko nemate štampač imate mogućnost da pošaljete obrasce na sopstveni e-mail i nakon toga jedino vam preostaje da pronađete ulogovan računar koji ima povezan printer i da odštampate neophodne papire.  

Sa tim papirima na dan polaganja ispita odlazite u selektovan centar (u mom slučaju to je bio elektronski centar za polaganje prometrik testa za žene u okviru Saudi Commision for Health Specialties). Test je bio zakazan za 9.30 medjutim kako volim da dolazim ranije ovog puta sam došla jako rano pa sam uletela u grupu kandidata od 9.00. To je dobro jer sam uspela brzo da završim i da idem na zasluženi odmor. 

Na prijemnom delu vas sačeka čuvar koji vam pruži broj pod kojim ste odabrani i na osnovu tog broja proces nastavljate dalje. Pre ulaska u test centar dobijate ormarić u kojem ostavite sve vaše stvari, nakit, sat i samo sa ključem ormarića i validnom ID karticom dolazite do službenika koji radi uzimanje otisaka prsta i koji vas na licu mesta fotografiše. Ta fotografija se kasnije nalazi na vašem sertifikatu. Sertifikat se dobija u oba slučaja i ako ste položili i ako niste. 

Nakon biometrijskih provera, službenik odredi računara za kojim ćete sedeti. Ispred vas se nalazi monitor, miš, a sa svih strana ste zaštićeni drvenim panelima. ne postoji teoretska šansa za bilo kakvo okretanje, jedino što sam uspela da vidim je veliki broj kandidata, svako gleda isključivo ispred sebe, trudi se da što pre završi test, tačnije za zadato vreme. 

Broj pitanja na testu je 100, vremenski ste ograničeni na 2 i po sata. Pre nego što krenete sa pitanjima na monitoru ćete naći uputstvo koje vam objašnjava kako da upotrebite program, kako da koristite kalkulator, kako da uradite podebljavanje teksta i brojne druge mogućnosti. Test je zatvorenog tipa sa multiplim ponuđenim odgovorima. Neka pitanja su bila jako dugačka pa je trebalo skrolovati do kraja stranice i poražiti pitanje nakon opširnog testa. Kada sam razgovarala sa devojkama koje su test ovde već radile bila sam jako iznenađena odgovorima da je test bezveze, da je sve logika, da nema nikakvog specijalnog učenja itd. Po mojoj proceni ovo je jedan od težih ispita koje sam imala u celom svom školovanju. Jedino teži test je bio na Medicinskom fakultetu iz oblasti Klinička medicina i Multidisciplinarni poremećaji. 

Iz kojih razloga smatram da je test izuzetno težak:

1. pritisak je veliki jer vam od samog uspeha zavisi ostanak na poslu, kod mene je situacija bila duplo gora jer mi je od testa zavisilo prebacivanje dokumenata u operacioni blok i dalji nastavak posla koji sam radila prethodna 3 meseca
2. test je na engleskom, merne jedinice nisu kilogrami nego funte, laboratorijske analize nisu sa već usvojenim referentnim vrednostima iz Srbije nego su prilagođene zemlji u kojoj test polažete
3. pitanja na testu su podeljena na Osnove sestrinstva (Nursing Fundametals), Medical nursing, hirurgiju (Surgical nursing), ginekologiju, pedijatriju (Pediatric nursing), rad u zajednici (Comunity nursing)   
4. najveći broj pitanja je obuhvatao sestrinske dijagnoze, rad na individualnoj nezi, rad u zajednici, zdravstveno vaspitni  rad. Iskreno od svih pitanja možda je bilo 10 za koja sam sa sigurnošću znala da sam tačno uradila. Sve ostalo je bila čista lutrija.

Odgovori na pitanja su koncipirani tako da vam je svaki odgovor moguć i logičan, najgora su bila pitanja šta uraditi prvo. Moram da napomenem da bi kod nas u zemlji najveći broj odgovora bio odmah pozvati lekara, medjutim ovde se od vas očekuje prva akcija. Pošto je lako posle bitke izigravati generala moram takođe da kažem da kada vam je istuacija jasna sa vitalnim parametrima, AB statusom nije teško da uradite dalju akciju međutim šta u  slučaju kada imate nabacane simptome i laboratorijske vrednosti a od vas se očekuje da procenite šta bi u narednih 8 sati moglo prvo da se desi pacijentu.  

Kada sam se pripremala za ovaj test koristila sam knjigu NCLEX 6500 pitanja i odgovora i sada kada uporedim tu knjigu i ovaj test imam utisak da je test teži. U knjizi NCLEX vi imate medicinski deo, medjutim ovde je najveći broj pitanja bio iz teorija sestrinstva, sestrinskih dijagnoza, zdravstveno vaspitnog rada pacijenta i porodice, rada u zajednici, bihevioralnog ponašanja, pomoći i edukacije pacijentu u kriznim situacijama. 

Nakon sat i po vremena ja sam imala sva pitanja odgovorena. Došao je na red momenat kada kliknete End i čekate rezultate. Moj rezultat je bio PASS. Obzirom da sam imala zaista glavobolju oko nekih pitanja i da sam oko sebe slušala uzdahe ljudi koji su takođe polagali, bila sam zatečena rezultatom testa i ujedno presrećna jer sam jedan ovakav test prošla. Nakon završetka testa, vaše je samo da podignete ruku i da ostanete na vašem mestu dok  vam službenik ne kaže da možete da pokupite svoj sertifikat. Odlazeći do ormarića da pokupim stvari bilo je devojaka koje nisu uspele i koje su bile vidno razočarane i jako tužne. 

Ja sam zaista uradila dobar posao....