Pripremaju ći se da dođem ovde uvek sam imala bojazan da li ću vreme koje mi preostaje za sebe da ispunim. Kod kuće sa posla sam išla na posao...onaj kućni. Deca, škola, kuća, kućni ljubimci. Bukvalno sam imala satnicu kada šta radim jer samo sam tako mogla da funkcionišem. U minut sam bila precizna.
Kao hiperaktivna osoba sa 16 godina staža u teretanama po Beogradu, od toga 7 godina samostalnog vođenja treninga ne možete da zamislite šta za mene znači kretanje. Ako vam još napune glavu oko neke ugrožene bezbednosti pa to je tek strašno. Te žene ne smeju ovo ono, moraju da budu pokrivene, isključivo provereni taksista itd. Ima u tome istine, ali zaista delimične. Jadni Saudi verovatno pojma nisu imali da će im u grad doći žena koja po ceo dan pešači. U celom tom mom pešačenju ja počinjem da upoznajem grad uzduž i popreko, shvatam koje su ulice ok za šetnju kojih se treba malo kloniti (nešto i nisu za razgledanje), ali ok Bože moj idem pa gde stignem.
Bogu hvala našla sam koleginicu srodnu dušu koja me prati u stopu. Naravno prvo moram ceo plan šetnje da joj izložim jer se ona jako boji cunjanja po gradu, onda sa njom proverim da li je maršruta ok, najčešće je ok, e onda idemo u akciju. U jednoj od tih akcija naletele smo na fitness centar u strogom centru sa relativno pristojnim cenama. Sve aktivnosti za žene su papreno skupe jer sve te teretane vode stranci. Imale smo sreću pa smo dobile besplatnu celodnevnu kartu i probale smo neke časove. Odlično smo se provele, upoznale ljude tj žene koje takođe žele da se bave sportom. Naravno nisam mogla da ne primetim da su nažalost sve sa prekomernom težinom iz prostog razloga što se ovde sva aktivnost svodi na odvezi me dovezi me. Šetnja je samo po tržnim centrima kojih ima zaista abnormalno mnogo. Ono što mi se sviđa u njima je što klinci voze rolere, skejtove, a i gde bi drugo na ovoj temperaturi od 40 stepeni i sa prosečnom vlažnošću vazduha od 1% ....jednostavno je neizdrživo.
Tokom priče o nekom budućem treniranju devojci za pultom napomenem da bi nama odgovarali popodnevni termini jer radimo pre podne te da bi nakon posla dopešačile do njih. Devojka je bila šokirana. Šokirana razdaljinom od 5km!!! You know what I mean? Ja joj kažem pa šta je to ni sat vremena šetnje, a onda moj šok jer ona pojma nema da u Rijadu postoje trotoari niti pešačka zona. Sve u svemu nakon treninga (2, jedan spining, 1 bokwa dance) tuširanja, odmaranja, krenusmo Hana i ja u nove radne pobede osvajanja glavnog grada. Šetnja je bila dvočasovna, razdaljina 6 km, do nekog tržnjaka da nešto pregrizemo, pa onda malo po tržnom centru sve u svemu 6 sati. Pri tom smo pronašle hiperhipermarket, toliku radnju u životu nisam videla. Kako smo ušle unutra tako mi nije bilo dobro od svih onih proizvoda, izobilja, samo od ptice mleko....generalno najbolji tržnjak do sada naročito što je pored njega i ogromna knjižara za sve od igle do lokomotive. Što materijala što knjiga. Sve mi se više čini da su neka ovdašnja ministrarstva dobila zadatak da sve što vide u belom svetu ovde donesu jer drugog objašnjenja za svo ovo izobilje nema. Nakon svih tih aktivnosti došao je na red i moj taksista, zaista sam imala sreću pa sam ovde naletela na nekolicinu divnih ljudi koji su mi zaista puno pomogli. Tako da dan itekako može da vam bude ispunjen...i više od toga. A sad spavanje.
