Operacioni blok o kome sam samo sanjala postao je stvarnost

Da da dragi moji prava je čast i zadovoljstvo raditi u operacionoj sali u kojoj se ništa ne improvizuje i u kojoj imate magacin za sav rezervi materijal veliki kao hipermarket. U jednom trenutku moja Nurse in charge kaže ok vreme je da upoznaš magacin, jeste da mi imamo Nurse aid ali ako je nešto neophodno a sama  si ipak moraš tamo da uletiš i pronađeš materijal. Kažem naravno pa kako ću drugačije znati gde šta stoji. Kod kuće sam koristila jedan trik a to je da sam što ćešće sređivala sve te ormare i magacinski prostor, proveravala sterilnost jer sam se samo tako upoznavala sa nekim izmenama mada nikada nismo radili neke velike promene jer smo onda morali da obaveštavamo sve zaposlene pa je to stvaralo pometnju.  Šetamo tako dugačkim hodnikom i ulazimo u magacin koji je pun kao šipak. Ok vidim sve poznati materijali, šavovi, klipse, flasteri, drenovi, aspiracioni kateteri, urinarni kateteri itd.....Na tom mestu se nalazi i zavojni materijal, mantili, čaršavi, komprese uredno popakovani ili u setove ili pojedinačno i naravno apsolutno je sve za jednokratnu upotrebu. Moja Nurse in charge koja je takođe došla iz zemlje trećeg sveta ima iste poglede na čuvanje materijala kao i ja, da se ne rasipamo, da štedimo međutim politika kuće je takva da se ništa ne štedi jer je bezbednost pacijenta na prvom mestu. 

Posle magacina ulazimo u sterilan deo prostora centralne sterilizacije u kojem se nalaze setovi za operacije. Na svakom obeležje za koju se operaciju koristi, uredno razvodvojeni setovi za odrasle i decu, elektrode za defibrilator svih veličina itd. 

Posle toga vodi me u "srednji" deo operacionih sala (prostor između dve operacione sale) gde se odlaže najneophodnije, tu je aparat za sterilizaciju (flash sterilizacija najčešće) brojni aparati kako ne bi pravili gužvu u operacionim salama. 

Operacione sale su savršene, centralni monitoring za pacijenta, monitor za elektronski medicinski karton, nema listanja istorije bolesti već se uđe u pacijentov karton izlistaju se urađene analize, pregledaju snimci koronarografija itd. sve je koncipirano da nema mnogo šetanja po sali. U sali radi nekoliko odeljenja, ali je sve dovoljno prostrano da niko nikome ne smeta. Cirkularna isntrumentarka ima svoj sto na kome vodi dokumentaciju, na tom stolu stoji sve od dokumenata za pacijenta, tu se beleži celokupna potrošnja, piše se sestrinska dokumentacija i za tim stolom šef ekipe radi TIME OUT. Time out je kratak brifing tokom kojeg svi učesnici operativnog procesa moraju da se predstave i da imenuju svoju ulogu na početku operacije, a na kraju se ovim procesom verfikuje koja je operacija urađena, da li su svi instrumenti na broju i sve gaze.

Pacijent se pozicionira na operacioni sto i nakon pranja operativnog polja vrši se prekrivanje onim čaršavima za jednokratnu upotrebu. Sve što dolazi u kontakt sa pacijentom je za jednokratnu upotrebu i na kraju operacije se apsolutno sve baca. 

Zapažanja koja su me oborila sa nogu: u jednoj sali rade tri instrumentarke, oprana i 2 cirkularne. Postoje tri pauze tokom dana, najveća pauza je za ručak i za molitvu. Oprana instrumentarka tada biva zamenjena jednom od cirkularnih, niko ne stoji duže od 3 sata tokom operacije sem hirurga. Oni su prisutni i nemaju pauze za sve vreme trajanja operacije. Zbrinjavanje operativnog polja je zaduženje prvog asistenta. On previja ranu, uklanja sve sa pacijenta, i prisutan je dok pacijent ne napusti salu. Poštovanje pacijentove ličnosti je neverovatno. Ni u jednom trenutku pacijent se ne otkriva, polna regija je prekrivena sve vreme, nakon operacije pacijent se prekriva belim čaršavom i belim ćebetom i tako transportuje u ICU. Kolege koje su taj dan radile su pokazale takvu vrstu nežnosti da bi sve žene mogle da se postide. Sve što je dolazilo u kontakt sa pacijentovom kožom je bilo zaštićeno gazama kako se ne bi napravile promene na koži, pacijent je smešten u topao i čist krevet sa snežno belom posteljinom. 

Zbrinjavanje instrumenata nakon operacije se ne radi istog momenta već nakon 15 minuta od odvoženja pacijenta u ICU. Sav upotrebljen instrumentarijum se odvozi u prljavi deo centralne sterilizacije gde zaposleni rade pranje, sušenje, pakovanje i sterilizaciju instrumenata. Svako zna svoj posao tokom dana, instrumentarke koje su u salama dobijaju napismeno gde su raspoređene. 

Ovaj operacioni blok jeste zadužen za srčane operacije međutim dešava se da i druge specijalnosti obavljaju svoje operacije u ovom bloku ukoliko su pacijenti kardiološki nestabilni. Ovo naročito važi za decu.  Za sada toliko, vidimo se u sledećem postu. 

AdDiriyah historical

Ne nije istina da samo radim ovde, idem na neka nova i interesantna mesta. Objašnjenja ćete naći na wikipediji a kako smo se mi proveli....

Kad neko ima više sreće nego pameti hahahahahah

Nakon ponovne evaluacije mojih veština shvate ljudi da sam scrub nurse i da sam u stvari neophodna operacionom bloku. Pre nedelju dana sam počela tamo da radim i utisci su savršeni. 

Poslovi su opet strogo selektovani, niko tamo ne radi sve.

Head nurse - radi organizaciju, ima sve u malom prstu sve vidi i sve zna i mora sve da zna. Informacije dobija od

Nurse in charge - zadužene za nesmetano odvijanje procesa rada, sve molbe, pritužbe, saveti idu ka njima i od njih.

ODT - operation department technician su medicinske sestre koje su oprane ili su cirkularne. ODT najčešće nadziru posao na dve operacione sale, između dve sale se nalazi prostor za odlaganje materijala, prikupljanje prljavih instrumenata, flash sterilizaciju ili regularnu parnu sterilizaciju, paralela sa mojom bivšom klinikom bi bila "srednji" deo. Ko razume shvatiće...ODT je zvanje koje stiču rezidenti Saudijske Arabije posle završenog treninga. Još uvek nisam provalila koliko sve to traje. 

SN - medicinske sestre koje su na treningu i koje će jednog dana početi da učestvuju u operacijama.

Prostor operacionog bloka je strogo kontrolisana zona, sa zasebnim ulazima, prostorom za presvlačenje sa lokerima. Svaki zaposleni ima dva lokera. Jedan loker je za naše lične stvari i od njega samo mi imamo ključ, drugi ključ delimo sa perionicom. Onog momenta kada bacimo prljavu uniformu na pranje (obeležene su brojem lokera ne imenom) perionica nakon pranja vraća uniformu bez da vas uznemirava već samo otvore loker i ostave čiste uniforme.
Nurse aid - obezbeđuje sale sa neophodnim materijalom. Za sav materijal koji je neophodan iz sale okrenete telefonom nurse aid i naručite šta vam treba.  

Poslovi u op bloku se dele na prijemni deo gde se nalazi tabla sa rasporedom operacija, njihovim brojem, imenom pacijenta, brojem doza krvi itd. Tabla je bela i po njoj se piše markerom. Onog momenta kada transporter ode po pacijenta precrtava se redni broj tako da čim pogledate tablu imate sve informacije, nema ponavljanja tipa:" jel uvodimo, ili ne, jel neko otišao po pacijenta" i brojne druge gluposti koje vam oduzimaju pola radnog vremena. U tom delu sale se nalazi kompletna administracija i u stvari dobar team lider koji tu radi vrši neophodnu trijažu unutar sala. Osoblje u sali misli samo na pacijenta i operaciju. Ovde se vrši uvođenje pacijenta u elektronski karton, ti početni koraci su od krucijalnog značaja jer kada pacijenta preuzme ICU oni već imaju sve informacije koje su im neophodne za pacijenta. U ovom delu je smeštena i soba za oporavak i kolica za hitna stanja. Koja je razlika u poslovima Srbija-KSA op sala. Unutar prijemnog dela se nalazi frižider za krv (identičnog izgleda kao i onaj iz zavoda za transfuziju) krv transportuju transporteri na naš poziv upućen banci krvi. Krv za pacijenta obezebeđuje familija, što je ovde najveća čast. Do sada se nikada nije desilo da nema krvi za pacijenta (to je kulturološka premisa....nismo im dorasli po ovom pitanju) kada se krv dostavi, koordinator prijemnog dela proverava ispravnost krvi brojeve boca i svu krv raspoređuje u kasete unutar frižidera. Ostali derivati krvi se dostavljaju na zahtev. Unutar sala se ništa ne greje niti otapa, sve stigne već pripremljeno za primenu. Joj Bože kad se samo setim glavobolje zvana "molim te nađi nekog ko će da donese krv iz zavoda"....broj nepravilnosti koje sam ostavila za sobom je neverovatan. U prijemni deo transporter dovozi pacijenta sa odeljenja, pratnja za pacijenta u vidu rodbine je OBAVEZNA. Pored pacijenta je uvek neko od rodbine, za muškarce su tu supruge, za žene muževi, braća sinovi. Tokom boravka pacijenta u prijemnom delu cirkularna instrumentarka obavlja fizikalni pregled i sva njena zapažanja se beleže u protokol. Naročito se vodi računa na stanje kože, sluzokoža, amputirane delove tela, postojanje implanta, utvrđuje se kada je pacijent dobio antibiotik, ili neki drugi lek. Anesteziolog je kontinuirano pored pacijenta i kada je završen fizikalni pregled i sve se ubeleženo u ček liste, koje ostaju trajnji dokument, pacijent se odvozi u salu.

Nekoliko rečenica o identifikacionim narukvicama. Njih ima onoliko koliko pacijent ima stanja koja potencijalno mogu da mu ugroze život. Bele su klasična ID koju imaju svi pacijenti, crvene su za krv, žute su za rizik od pada. Nakon utvrđivanja identiteta ove narukvice (koje po standardu nesmeju da se skidaju sa pacijentove ruke) kako ne bi smetale tokom operacije bivaju isečene i stavljene u medicinski karton pacijenta, onog momenta kada je operacija završena ispisuju se nove narukvice koje se stavljaju pacijentu pre napuštanja operacione sale a one isečene ostaju u istoriji bolesti.

Ovaj prijemni deo predstavlja srce sale, odatle kreću sve informacije i tu se slivaju sve informacije. Dobra koordinacija na ovome delu ne dovodi do zastoja tokom rada unutar sala. Što se tiče sala o njima u drugom postu.... 

Prvi dan na poslu

Glavne sestre ovde imaju jedan fenomenalan princip. Nije život samo posao. Da bi ste na poslu bili ispunjeni i da bi ste radili sa motivacijom i elanom neophodno je da budete srećni i zadovoljni. Ukoliko se odlučite na posao koji vas ne ispunjava ili ako niste zadovoljni, imate problem koji vas tišti, neraspoloženi ste onda dobro razmislite šta u svari želite.

Obzirom da smo sletele u petak (petak i subota su ovde dani vikenda) mi smo u subotu imale slobodan dan. To se ne dešava svima, mi smo imale sreću. Ostale koleginice koje su došle iako su sletele oko 22h, morale su ujutru da se jave na posao. Taj prvi dan kada spustite kofere u praznu sobu, nenameštenu, sa kesom punom namirnica koju dobijete i flašom vode je u stvari strašan. Gledate oko sebe prazne zidove i razmišljate da li je ovo zaista ono što želim. Ovde sam ja opet imala sreću. Vila u kojoj sam smeštena je bila useljena. Dve koleginice su ovde živele, sve je bilo na svom mestu, sređeno i dovedeno u stanje da ste u stvari u kućnoj atmosferi. Jedino je moja soba bila u haosu koji sam ja već narednog dana sredila. Kada se sada vraćam sa posla imam utisak da sam ovde već mesecima. 

Prvi dan na poslu izgleda tako što se javljate svom odeljenju, sačekuju vas glavna sestra i edukator oni vas upućuju u kadrovsku službu tamo završavate sve pojedinosti i papirologiju koja je pozamašna, iz kadrovskog odlazite u preventivnu medicinu da vam odrade zdr. knjižicu, zakazuju vam sistematski pregled i posle toga se ponovo vraćate na svoje odeljenje. Na odeljenju vas već čekaju pripremeljene uniforme (dobijate 4 uniforme), opet gomila papira, gl.sestra vam objašnjava da morate odmah da počnete sa pripremom papira za SHC (Saudi health council), dobijate sve informacije i uputstva, raspored koji vam ukazuje na edukaciju, jer ste vi prvo na probnom radu, i posle toga idete nazad u compaund.
Za pripremu dokumenata za SHC i Data flow neophodno je da pripremite oko 1200 SAR. Obzirom da se već sledećeg dana dobija ček sa pola plate imaćete para sve da platite. Sve ovo je neophodno zbog dobijanja Iqame jer bez nje vi u stvari ne postojite u ovoj državi. Imajte na umu da je neophodno da za SHC, ponesete iz Srbije najmanje po 2 fotokopije svih dokumenata, 12 fotografija, a ovde ćete dobiti još dokumenata i za nas je obavezno da položite prometric test. To će vam sve biti objašnjeno od strane gl.sestre. 

Na posao dolazite obezbeđenim autobusom koji polazi ujutru u 6.10, na poslu ste već u pola 7, taj isiti autobus vraća zaposlene iz noćne smene kući, poslepodne postoji polazak u 18.10, vraćanje sa posla je u za popodnevnu smenu 16.10 i 19.45.

Drugog dana na poslu opet završavate gomilu papirologije, preglede itd. Ukoliko po rasporedu imate NC1-toga dana imate orjentaciju sa edukatorom, NO-je nursing orientation, CB1,2,3-je cardio basic, Dsn - je rad u smeni sa koleginicom i nakon 10 smena ostajete sami sa pacijentom, BLS-je kurs održavanja života taj sertifikat moraju da imaju svi zaposleni, a poželjno je da imaju i ALSC. Uglavnom rasoređuju vas na gomilu kurseva i edukacija. Za mesec dana imate 15 smena. Imate pravo da kažete kako vam odgovara da radite, sve dobijate napismeno, dobijate gomilu edukativnog materijala i krećete sa učenjem. Nakon NO polažete ispite i ukoliko položite uspešno ste završili probation period. 

Koncepcija rada na odeljenju je sledeća:

menadžment čine Head nurse, Nurse clinician, Charge nurse

zaposleni su Staff nurse

pomoć sestrama pružaju Nurse assistant

Poslovi su delegirani, tako da se zaista niko ne pretrže. Pauze: prepodne 30 minuta, pauza za ručak od 12-13h, uveče 30 minuta. Smena traje 12 sati od 7-19, u 19.00 je handover. Apsolutno se sve beleži za pacijenta. Kompletna dokumentacija je elektronska preko ICCA sistema. Podela terapije je jedinstvena preko Pixy-softvera. Pristup softveru je uz pomoć ostavljanja otiska prsta. Ukoliko se desi da potražujete 1 ampulu leka a nakon uzimanja ampule iz ormarića skener ampula skeniranjem utvrdi se da je uzeto više ampula nego što je potraživano idete odmah na razgovor, naročito je ozbiljna situacija kod uzimanja narkotika. 

Sestrinske aktivnosti se dokumentuju po NANDA sistemu sestrinskih dijagnoza intervencija i ishoda. 

Htela sam da vam napomenem da rad ovde nije šala. Ukoliko nemate dovoljno veština za posao za koji ste potpisali to će se utvrditi još prvog dana. Popunjavanje dokumenta sa veštinama uradićete još jednom i biće vam savetovano da ne folirate da nešto znate a u stvari ne znate jer će vas proveriti na licu mesta, a onda ćete biti u velikom problemu. Odlično znaju sistem regrutovanja ljudi kojima se savetuje da nakite veštine i CV a onda ti isti kada dođu da rade ostaju sami. Neka vam je tada Bog u pomoći. 

To bi bilo za početak. Idemo dalje neki drugi put. 

 

Malo o životu ovde....

Kada se odlučite da odete u zemlju o kojoj nemate nikakvu informaciju, pri tom imate porodicu, ceo život vam je vezan za neke akcije naravno da ste u ozbiljnoj panici. U panici su i svi ostali, prvo muž, deca, familija....Tada pokušavate da dobijete informacije od svih onih za koje ste čuli da se tamo nalaze. Međutim to je prva greška. Svi koji odu žele što pre da zaborave život koji su imali, neki su možda avanturisti. Samo im treba još neka ženturača da ih gnjavi.

Život će vam biti onakav kakvim ga sami napravite. Savršeno sam srećna sa devojkama sa kojima živim. Obe su za mir, tišinu, čistoću, kompromis. Ukoliko ste namćor i drugi će biti namćori. Ukoliko isterujete svoje ideje to niko neće da trpi. Oni koji su ubraku znaju o čemu pričam. Brak je kompromis i ako ste za isti spremni brak uspeva, nema ništa na silu. 

Imala sam sreću pa devojka sa kojom sam doputovala ima rođenu sestru koja ovde radi već godinu dana. Ona nam je bila vodič kroz sve i pomagač u svemu. Čim smo sletele najvažnije je bilo da svi oni koji jedva čekaju da vas čuju dobiju informaciju da ste živi hahahahahahahaha. Moj suprug svaki moj let prati na računaru i onda objašnjava gde sam i šta sam, tako da je familija tačno znala kada sam dotakla aerodromsku pistu. Onda kreću pitanja tipa, šta je kako je jel imaju dve glave tri ruke, šta rade itd. Rade sledeće..... umiru od smeha. Ovde je sve polako za sve ima vremena i ako to prihvatite vi ste dobitnik. 

Život ovde podrazumeva skup pravila koje morate da poštujete. Zakon je šerijat, SVE je podređeno veri. Do 2010. žene su ovde postojale samo kao rasadnik budućih pokolenja. Godina u kojoj živi KSA je 1436. Oni prate kalendar koji podrazumeva 354 dana u godini i koji je vezan za lunarne mesece. U oktobru ulaze u 1437 godinu. Kada imate ovakav podatak onda shvatate da su oni u stvari ispred svog vremena hahahahahahaha, imaju internet, voze kola, imaju sve pogodnosti koje imamo i mi. Kada oni budu želeli da se promene, promeniće se. Stranci su ovde zaposleni za to su nagrađeni što kroz platu što kroz boravak u vilama i nijedan stranac ne može da ih menja. Može samo da se prilagođava ili da ode odavde. 

Šta je najstrožije zabranjeno: alkohol, droga, zloupotreba lekova. Za to slede smrtne kazne. 

Ponašanje prema ženama. Postoji jasna segregacija među polovima. Mešanje ne sme da postoji, postoje čekaonice za žene i muškarce. U restoranu su razdvojeni delovi za porodicu i za samce muškog pola. Žene ne voze i mogu isključivo da sede pozadi. Gradski prevoz ne postoji. Ženama je dozvoljeno da budu otkivenih lica, ali one same neće. Abaya za žene strance je obavezna, dobro je nositi i maramu sa sobom. Burka je obavezna za rezidente ženskog pola. 

Razotkrivanje tabua. Ovi ljudi žive svoj život i uživaju u njemu. Ne pada im napamet nešto da menjaju. Obrazovanje je obavezno. Mlade devojke koje su završile školovanje rade i sve je veći broj devojaka koji želi da radi. Mislim da one više vole da rade od svojih muških sunarodnika. Ljubaznost je njihova glavna odlika. Osmeh je obavezan, spremni su da vam pomognu u svakom trenutku. Devojke koje su otkrivenih lica su prelepe. Sve do jedne. Vesele, nasmejane, spremne na šalu. Nekoliko njih mi je samovoljno prišlo sve govore savršen engleski jedna koja me je prvi put u životu videla mi je ponudila svoj broj telefona da se čujemo ako mi nešto treba. Na pitanje odakle sam mešaju Sibir i Balkan. Povezuju nas sa Novakom Đokovićem što je plus. 

Kako se zabavljaju, pojma nemam. Ovde postoji nekoliko šoping centara koji su snabdeveni bolje nego neki u Barseloni a pri tom su jeftiniji. Sve je jeftinije i sve se kupuje na pakete. U životu nisam videla onolika pakovanja ženskih uložaka. U jednom tržnom centru koji sam do pola obišla zadržala sam se 6 sati. Izlozi su uređeni kao bilo gde u svetu. Imaju sve namirnice i ne oskudevaju ni u čemu. Isključivo voze japanska i američka vozila, gužva u saobraćaju je neizdrživa. Imaju čudan način vožnje jer niko ništa ne poštuje ili poštuje vrlo malo a opet se nekako snalaze u saobraćaju. Pešački prelazi ne postoje. Postoji dovoženje i odvoženje iz nabavki, šetnja je za sada meni nepoznanica. Parkovi se navodnjavaju kontinuiranim snabdevanjem trave vodom. Park je napravljen tako da su cevi postavljene po zemlji pa preko toga ide trava. Na + 55 zelenilo teško opstaje. Pojedini delovi Rijada, noviji delovi su savršeno lepi. Vrlo podseća na Dubaji u koji često odlaze. 

Za sve one koji pitaju kako možeš da budeš pokrivena ceo dan....meni to ne predstavlja problem. U odnosu na njih toliko štrčim ovako bela da mi je ta abaya savršena. Bez nje bi se osećala neprijatno. Abaya je odevni predmet koji danas rade dizajneri. Postoje tako lepi modeli da su naše devojke počele sa kupuju te dezenirane. Postoje abaye u bojama, ona ne mora da bude crna, burka mora, ali abaya ne. Ona mora da bude široka, sa dugačkim rukavima i mora da se vuče po zemlji. Kada mi devojke kažu da idemo do grada ja mogu da budem u trenerci, ali ako imam dobru abayu super se osećam. Izlazak je ovde planiran samo do prodavnice, šoping centra, restorana ili drugog kompaunda za koji vam je potrebno da vas rezident kompaunda najavi za ulazak. Ono ludilo koje postoji u Beogradu...hahahahahahaha sa splavovima polugolim devojkama, pijanim i drogiranim, oni ovde nemaju. Ukoliko se odlučite za život i rad ovde morate da shvatite da se na neki način vraćate u 15 vek. 

Dobre strane: ukoliko vam i muž radi ovde, vi ste na konju. Imate opciju da kupite auto ili da ga rentirate i da putujete po Arabiji, do Bahreina, Dohe, Dubaija....gde hoćete. Određen broj naših sunarodnika se upravo tako snašao i mogu vam reći da uživaju. Osim moje porodice koja mi nedostaje (ali Bogu hvala svim aplikacijama i društvenim mrežama pa ni to nije tako strašno) meni je za sada prijatno i radujem se svakom novom danu.

O poslu ćemo nekom drugom prilikom. A i sa time sam oduševljena. Svaka im čast za neke momente.      

U belom svetu part 1

Pošto sam konačno došla malo sebi red je da konačno napišem šta se dešava kada dobijete kartu i otputujete. 

Nakon dobijanja enter vize koja podrazumeva vreme od 90 dana može da vam se desi da ne dobijete kartu onako kako ste planirali. Naša grupa od 5 devojaka podeljena je na dva dela pri čemu su tri devojke otišle početkom septmebra nas dve polovinom i to na naše insistiranje. Nije nikakav problem da insistirate da vam daju kartu i urade onako kako ste se dogovorili. Ipak ste vi ispoštovali ceo dogovor sada je red na njih. Međutim zapamtite ovde niko ne razgovara povišenim tonom i kod njih samo osmeh dobija. Čim krene nervoza vi gubite. Zato sa svima fino i polako.

Kartu kupuje poslodavac u oba smera. Mi smo letele preko Instanbula, razmak među letovima je bio 5 sati ali je to sasvim poželjno jer vam se karta ne izdaje odmah za sve pravce nego morate da uradite novo bukiranje leta u Istanbulu. Istanbulski aerodrom je meni opšta nepoznanica i tamo se redovno gubim. Još ako uletite u vreme hadžiluka....nemam komentar. Za let do Rijada i Džede bila je neviđena gužva. Jedan od avio prevoznika obavezno mora da bude Saudia airlines, što je super jer je usluga neverovatna. Takvu uslugu nisam imala ni kod jednog avio prevoznika. Let traje 4,5 sati. 

Prispeće u Rijad je već druga priča. Aerodrom je prelep, raskoš je na savkom koraku, ali nažalost i gužva. Prosečno vreme čekanja na pasoškoj kontroli je više od 3 sata i raščišćavanje gužve počinje onda kada narod izgubi sve živce. Mi smo doživele neverovatnu ljubaznost aerodromskih službenika. Oni procenjuju koga će izdvajati iz mase, starce, žene, decu i posle toga i ostale putnike. Gužva nastaje zbog jedinstvene kontrole putnika, uzimanja otisaka i fotografisanja.  Putnici koji imaju re-entry vizu nemaju ovakvu muku samo oni koji dolaze prvi put. 

Nakon prolaska pasoške kontrole dočekuju vas ljudi iz Housing-a koji vas odvode do compound-a. Compound je grad u gradu, naročito ako je ogroman, onda nema potrebe da izlazite van njega jer generalno i nema gde da se izadje, tačnije ovde niko ne ide peške. Obzirom da je benzin džabe putevi su krcati automobilima. Što se tiče vremena....na Suncu je u septembru +50. Znači opet nema šetnje. 

Ok stigli ste do svoje vile. Procedura je da se uradi popis zatečenog stanja u sobi. Housing obezbeđuje sve u vili, mislim na nameštaj. Pojedine stvari kupuju sami stanari. Neke vile zato izgledaju kao palate. Kako ćete život da uredite zavisi samo od vas. Sa nekoliko detalja ovde je carstvo. Naš compound ima 60 vila i jedan je od najmanjih, imamo 4 bazena, zelenilo, teretanu, ukoliko niste zakeralo (jer ima i takvih likova) biće vam kao da ste na odmoru. 

Compound je zaštićena zona, čuva ga vojska, opasan je betonskim blokovima, ukoliko vam neko dolazi u posetu obavezno je javljanje recepcionaru. Imala sam priliku da me na ulazu vojnik nije prepoznao i odmah sam zaustavljena, međutim nakon objašnjena da ste novi i davanja informacije koji je broj vaše vile i obavezan osmeh i predstavljanje sve bude ok. Housing radi održavanje compounda vilu čistite sami uz dogovor sa ostalim ukućankama. U svakoj vili su tri osobe, prizemlje je zajedničko, sobu ima svako svoju a mi smo uspeli a se dogovorimo i oko kupatila. Jedna vila ima master bedroom sa kupatilom unutra, ostale dve sobe mogu da podele 1 kupatilo i 1 wc. Mi smo odlučile sve da podelimo i niko nikome ne smeta. Klimatizacija je centralna u svim objektima. Toliko je hladno da unutra sedimo u duksericama. Bolnice se naročito rashladjuju, neprirodno mnogo. Taxi je takođe klimatizovan. 

Nažalost ili na sreću u Rijadu ne postoji gradski prevoz. Trenutno je u toku izrada metroa, koji će proraditi najverovatnije za 5 godina, ceo grad je raskopan zbog toga. Prevoz za zaposlene se organizuje u skladu sa njihovim smenama. Raspored autobusa je ujutru u 6.10, popodne u 16.20 i uveče u 19.20. Ukoliko propustite bus imate opciju da pozovete Taxi, ali je najbolje da vam preporuku daju koleginice i da podelite njihove taksiste. Nije pametno da se vozite sa bilo kim. Ja sam imala sreću pa je moja nadzorna meni ustupila njenog taksistu. Odlično je ako taksista govori engleski jer sam ja onda dobila i vodiča kroz Rijad i za jedno popodne videla i šta treba i šta ne treba. Da se vratimo na vilu. Država strancima zaposlenim u Rijadu plaća sve komunalije, sem telefona. Internet je nažalost nedostupan novim radnicima jer je procedura za kupovinu kartica za internet, rutera, dopuna, otvaranje bankovnih računa i svega što je normalno negde drugde ovde jako teška i povezana je sa dobijanjem ID broja (iqama, čita se ikama). Ono što je dobro, to je da vaše kolege preko svoje iqame mogu da vam obezbede sve....ako hoće. Međutim uglavnom je varijanta "pa ni meni niko ništa nije obezbeđivao". Ali ok ima i zaista divnih ljudi, međutim ni one ne mogu da budu svemoguće. 

Mislim da je o početku života ovde dosta....sad idemo dalje, sa novom pričom.