Sećam se da su na starom radnom mestu pojedine klinike prošle pravu golgotu prilikom prikupljanja dokumentacije za standardizaciju i akreditaciju svojih ustanova i isto se tako sećam neviđene gluposti koju je odvalio moj direktor reda veličine šta će nam akreditacija????
Kao neko ko obožava red rad i disciplinu, lično mi je bilo strašno da se akreditacija ustanove ne sprovede, ali razmišljajući sada o tome (iz perspektive osobe koja je ostavila jedan operacioni blok sa jednom cirkularnom i došla u blok sa 2 cirkularne + odgovornom instrumentarkom) shvatam da je u slučaju Srbije sprovođenje akreditacije ustanova nemoguće. Nemoguće je prvo zbog nedostatka LJUDI koji će raditi. Pa jel zaista i dalje neko misli da će sestre zapušavati sve moguće rupe? Pa to je u svetu napušteno svetlosnim godinama u nazad. Ovde sestra ne mrda od pacijenta, reaguje na svaki treptaj oka, a zašto? Pa zato što ima ko da je odmeni, da joj donese sve što joj je neophodno za zbrinjavanje tog pacijenta. Sestra je slobodna da koristi pauzu, da ide na godišnji kada želi bez griže savesti da će neka njena koleginica da padne na nos radeći, da može da odsustvuje sa posla zbog edukacije kojoj će se posvetiti u trajanju od 8 sati. Znači tek posle popune kadra idemo na drugo, a to je oprema koju mi opet nemamo, pisane procedure koje mi opet nemamo.....znači plus po plus i odosmo mi u minus.
Sa standardizacijom i akreditacijom idu i obaveze zaposlenih koji će se truditi svim silama da je opravdaju za sledeći put, a tu opet dolazimo do ljudi jer njihovim smanjenjem ispod svakog minimuma nema adekvatnog rada. Prema tome....akreditacija da, ali tek kada u intenzivnoj imate odnos 1 sestra 1 pacijent, plus pomoćno osoblje, kuriri, portiri, transporteri, spremači, pomoćnici sestara, pa gde je sestra edukator za svako odeljenje (jer je ovde posao selektovan po edukatorima na nivou odeljenja a ne cele kuće), odgovorne sestre smena, glavna sestra odeljenja.
Možda će me demantovati oni čije su kuće uspele da urade akreditaciju ili je ona sprovedena, odrađena i sve ostalo na papiru, bez ikakvog pomaka u praksi.
