Tokom marta 2014. prvi put sam dobila mogućnost da budem intervjuisana od strane jedne inostrane zdravstvene ustanove, da pokažem šta znam, da li znam dovoljno, da procenim gde se nalazim i da li bih eventualno mogla da budem zaposlena na nekom drugom mestu izuzev Srbije.
Intervjui koji se organizuju se sprovode putem skyp-a. Sa druge strane najčešće sede vaše kolege glavne sestre odeljenja, ustanove, ponekad medicinski direktor. Puni samopouzdanja krećete u duel sa njima. Nakon elementarnog predstavljanja koje najčešće ne traje dugo jer oni već imaju kompletan CV ispred sebe sa svim vašim veštinama, pozicijama gde ste radili i dostignućima, slede pitanja vezana za sam proces rada.
Pre intervjua, predpostavljam da regruter da sve od sebe kako bi vam obezbedio najbolje predstavljanje, regruteru dostavljate CV, dostavljate veštine, sve je to unapred pažljivo pripremeljeno, najčešće vam je potreban skener jer masa dokumenata mora da bude preuzeta, popunjena pa tek onda skenirana i poslata. Ako vam se ovo čini čudno verujte da nije. Kada se vi potpišete na neki dokument i kada budući poslodavac to vidi tačno se zna da vi stojite iza tog potpisa. Sa potpisima nema šale (ok možda kod nas to sve uzgleda kao puj pike ne važi ali tamo negde potpis je izuzetno ozbiljna stvar jer poslodavac u svakom trenutku može da dođe kod vas i da vam natrlja nos sa potpisanim).
Znači nakon pregovora sa regruterom kreće čekanje i obaveštenje mail-om kada ćete biti intervjuisani. Tokom svog rada imala sam prilike da budem predstavljana nebojeno puta, uglavnom nemam nikada nikakvu tremu, spremna sam na sve akcije. Tokom petogodišnjeg rada kao edukator klinike nikada nisam morala da uzimam sedative čak ni tokom izlaganja na velikim svetskim kongresima.
Tokom intervjua sam se osećala kao da razgovaram sa ljudima sa kojima svakodnevno radim. To se oseti tokom razgovora, ali ipak na neke momente morate da obratite pažnju.
Oblačenje: kada vas intervjuišu za posao naročito za arapske zemlje poželjni su dugi rukavi, zakopčana košulja, smirene boje (plava, zelen, siva, teget)
Stav: sedite tako da vam je kičma prava, nemojte da se ljuljate na stolici (to odaje vašu nervozu), nemojte da lupkate prstima po stolu, ruke nemojte da prekrštate ispred grudi, već prste stavite pored računara, na sto ili ispred sebe u krilo.
Osmeh: poželjan je. Ja sam takva da se nikada ne smejem pa ličim na robota
Prostor: ako se nalazite u sopstvenoj kući nemojte da vam deca vrište naokolo, da vam pas laje, mačka mjauče itd....(sve sam to imala zato i kažem)
Ukućani: pa najbolje da su van prostorije
Šminka: obavezna, ne možete da izgledate kao da ste sada ustali iz postelje
Kosa: bilo bi korisno da bude pokupljena u rep ako je duga
Pojedine intervjue bih iskreno najradije zaboravila, ali sve je to novo, iskustveno, drugačije (iako imate više od 40 godina).
Pitanja na intervjuu su standardna za sve one koji su u praksi. sve ono što svakodnevno radite, postavljaju vam probleme tipa:"Koja bi sestrinska intervencija bila priladna za sledeću situaciju?Kada odgovarate ništa se ne podrazumeva, sve morate da kažete od pranja ruku do kompletne intervencije ili procedure. Tu najčešće nastaju problemi jer mi radimo sve samo ne po procedurama.
Na kraju obično bude pitanje:"Imate li vi šta da pitate?" DA IMATE. Pitajte bilo šta, najčešće vezano za edukaciju, smene, godišnji odmor....sve što bi inače pitali drugaricu koju sretnete na ulici ako želite dodatne informacije. I nakon intervjua se zahvalite na njihovom vremenu. Najčešće rezultat da li ste bili uspešni dobijate za 24-48 sati. Tada znate da li idete dalje ili čekate sledeću priliku.
